Random thoughts

Tvoja pesma

2011-02-14T00:18:00.000+01:00

Pesmu živu tvojim duhom krojim
toplota srca tvog struji njome
tvoji topli osmesi me bodre
da na njenim krilima zaplovim

No, na vetru snažnom jedva stojim
zemlja me hladna opako zove
da ne idem u tvoje visine
i da duh svoj rasplamtali smirim

Kad pogledam tvoje oči snene
tvoju kosu što je vetar mami
stas ko san antički da ožive

Srce mi zna da vetrovi silni
su tek povetarac u proleće
na zelenim stazama ljubavi

Voz zvani srce

2010-11-07T00:18:00.002+01:00

Putnički voz broj 2207 iz Šida za Beograd, na stanici u Staroj Pazovi. :)

Toplota

2010-07-27T00:38:00.002+02:00

Ko kaže da su računari hladni? Evo mene moj greje u ove hladne dane.

Thought safari

2010-01-13T02:54:00.004+01:00

Uvek sam smatrao da je sve što se može zamisliti podjednako vredno, iz prostog razloga što je put do njega moguć. Kao kad se traže svi elementi u zatvorenom sistemu: pođe se od nekih pretpostavki (dobro je da to budu neke istine koje smatramo čvrstim), i onda se traže njihove implikacije - na taj je način moguće doći do svih logičnih zaključaka, koji ne moraju nužno biti ni neprotivrečni, čovek i jeste paradoksalno biće.

Tako, ako ste srećni, život vam se čini pun mogućnosti, ili obratno, siv i besmislen, to su sve stanja vaše ličnosti, to ste podjednako vi. I stoga je odvraćanje od sumornih misli unekoć izdaja, bežanje od sebe. Umesto da se razrešenje (ili možda čak i prihvatanje, jer što bi jedan deo vas bio manje važan od drugog) nalazi iz samog sistema (čemu je preduslov što bolja spoznaja svih stranputica svoje ličnosti, koliko god one bile neprijatne ili čak destruktivne), rešenje se nameće spolja i time priznaje nekompetentnost i defektnost.

Ovo tumačenje se implicitno zasniva na pretpostavci da je naša ličnost statičan sistem, i stoga da je potrebno samo ga istražiti. Međutim, nije. Svakom misli mi gradimo ili prepravljamo deo sebe, razvijamo se. Prostori kojima se kreću naše misli nisu unapred zacrtani, pri prvom prolasku oni zapravo ni ne postoje već se stvaraju sa našim mislima, dok su one navođene prethodnim, već utabanim stazama. Stoga verujem da je moguće svesno birati put, ili konkretno, kad se nađemo na mestu na kom ne želimo da budemo, korisno je tražiti izlaz i proći njime, jer će nam svaki sledeći put biti lakše da ga nađemo. Ako već ne vidimo izlaz, onda barem treba ubuduće prepoznati prilazni put i potražiti odvajanje.

U zaključku, nije izdaja kontrolisati svoje misli, jer se nema šta izdati, naše misli su sastavni deo nas i njihova kontrola je s naše strane, od izgrađenog dela nas. Mi možemo birati pravce našeg daljeg razvoja.

Generator nasumičnih pojmova

2009-11-14T20:21:00.004+01:00

Ponekad mi je u diskusiji potrebno reći nešto potpuno nepovezano te se asociram nekoliko koraka dalje od teme ili se okrećem nekoj stvari u blizini. Oba načina su samo pseudo slučajna, bilo bi zgodno da to bude zaista slučajno.

Wikipedia: Pseudorandomness
A pseudorandom process is a process that appears to be random but it is not. Pseudorandom sequences typically exhibit statistical randomness while being generated by an entirely deterministic causal process.

Dobar primer slučajnosti:
I'm feeling unlucky - This is a parody website born out of a late-night conversation of how to make the worst possible search engine. After playing around for a few minutes, we came upon the idea of returning someone else's search results. You can't get any worse than that.

/.bash

2009-10-10T19:36:00.003+02:00

Postavio sam novi blog na kom ću pisati o mojim doživljajima sa Linuxom.
Link se nalazi sa desne strane, pa koga zanima...

bez prevoda

2009-10-08T21:35:00.001+02:00

difference between angst and prospect is but a flick of a mindset

Dreams

2009-05-29T15:23:00.003+02:00

I am often afraid of my dreams for they are childish and wander astray - then it is hard to bring them home safely.

Upotreba umetnosti

2009-05-16T18:55:00.001+02:00

Kada gledam neke lepe fotografije, slikane sa umetničkim predumišljajem, uvek pomislim da ih treba na pravi način upotrebiti, da čekaju na nešto, da je ovo što ih gledam samo audicija za nešto drugo. Stvara mi blagu nelagodu to što nisu upotrebljene i kao da osećam obavezu da im nađem mesto...

Lukovica

2009-05-07T22:46:00.002+02:00

Pokušaj zapisa jednog toka misli.

Refleksija o razmatranju svrsishodnosti trivijalija, tj. njihovom objavljivanju. Kako pronaći pravu meru? I pitanje razlike trivijalija od razmatranja trivijalnosti istih.
Trivijalne blogovske misli, komentari iz naših malih života. Potpuno nebitnih i minornih, no ipak, čega to još ima? To je toliko ljudsko da je možda samo to i vredno beleženja.
Maj je najbolji mesec - tokom dana je prijatno toplo, ne prevruće, dok je noću prohladno. Već se oseća letnja opuštenost, ali bez neprijatnih vrućina i zamorenosti besomučnim suncem. Prava mera.

Nepravda

2009-05-04T23:09:00.002+02:00

Malo je nepravedno što je najbolji odgovor na suštastvena pitanja da ih se okaneš.

Free as in Freedom

2009-04-20T20:35:00.002+02:00

Skore misli na temu slobode...

Martin Luther King, Jr: I have a Dream

I have a dream that one day this nation will rise up and live out the true meaning of its creed: "We hold these truths to be self-evident: that all men are created equal."

Slučajno sam naleteo na ovo iako sam integralni govor odavno tražio.

A Declaration of Independence of Cyberspace

Governments of the Industrial World, you weary giants of flesh and steel, I come from Cyberspace, the new home of Mind.

Takođe slučajno naleteh... nisam ni znao da postoji iako je napisano 1996-e... Prevod na srpski nije postojao... preveo sam ja.

Winning ‘We’re Linux’ Video Illustrates Meaning of Freedom

Šta za vas znači sloboda?

Blackout Europe

The internet as we know it is at risk because of proposed new EU rules going through end of April. Under the proposed new rules, broadband providers will be legally able to limit the number of websites you can look at, and to tell you whether or not you are allowed to use particular services.

The Pirate Bay Trial: The Official Verdict - Guilty

Just minutes ago the verdict in the case of The Pirate Bay Four was announced. All four defendants were accused of ‘assisting in making copyright content available’. Peter Sunde: Guilty. Fredrik Neij: Guilty. Gottfrid Svartholm: Guilty. Carl Lundström: Guilty. The four receive 1 year in jail each and fines totaling $3,620,000.

Šta god mislili o pirateriji morate priznati da je svako od vas prekršio zakon - "onaj ko nikad nije koristio piratizovan materijal neka podigne ruku"... Zakon koji kriminalizuje društvo je loš zakon, i treba da se menja. Ovi ljudi su u prvim linijama... zato su kažnjeni.

I za kraj

Deklaracija nezavisnosti Sajber-prostora

2009-04-20T19:47:00.004+02:00

Ovo je moj prevod, original je na:
A Declaration of the Independence of Cyberspace

Džon Peri Barlou ‹barlow@eff.org›

Vi, vlade Industrijskog Sveta, vi istrošeni džinovi od mesa i čelika, ja dolazim iz Sajber-prostora, novog doma Uma. U ime budućnosti, tražim od vas iz prošlosti da nas ostavite na miru. Niste dobrodošli među nas. Nemate suverenitet tamo gde se mi okupljamo.

Mi nemamo izabranu vladu, niti naliči da ćemo je imati, te vam se obraćam autoritetom ne većim od onog kojim se sloboda inače obraća. Izjavljujem da će globalni društveni prostor koji gradimo biti prirodno nezavisan od tiranije koju želite da nam nametnete. Nemate moralno pravo da nama vladate niti posedujete ikakve metode prisile od kojih treba da strepimo.

Vlade izvode svoje pravedne moći iz saglasnosti podanika. Našu saglasnost niti ste tražili niti dobili. Mi vas nismo zvali. Ne poznajete nas, niti poznajete naš svet. Sajber-prostor ne leži unutar vaših granica. Ne pomišljajte da ga možete izgraditi, kao da je javni građevinski projekat. Ne možete. To je čin prirode i raste kroz naše zajedničko delovanje.

Niste se priključili našem velikom i rastućem razgovoru, niti ste stvorili bogatstvo naših tržnica. Ne poznajete našu kulturu, našu etiku, niti nepisana pravila koja našem društvu već sad donose više reda nego što se može postići bilo kojim od vaših nameta.

Tvrdite da među nama postoje problemi koje treba da rešite. Koristite tu tvrdnju kao izgovor da upadate u naša dvorišta. Mnogi od tih problema ne postoje. Tamo gde ima stvarnih sukoba, gde ima stvarnih nepravdi, mi ćemo ih prepoznati i pozabaviti se njima našim sredstvima. Mi stvaramo naš Društveni Ugovor. Ova vlast će se uzdići u skladu sa uslovima našeg sveta, ne vašeg. Naš svet je drugačiji.

Sajber-prostor se sastoji od razmena, odnosa, i same misli, poređanih poput stojećeg talasa u mreži naših komunikacija. Naš je svet svugde i nigde, ali nije u prostoru u kom žive naša tela.

Stvaramo svet u koji mogu da uđu svi bez privilegija ili predrasuda na osnovu rasa, ekonomske moći, vojne sile, ili mestu rođenja.

Stvaramo svet u kome bilo ko, bilo gde može izraziti svoja ubeđenja, bez obzira koliko jedinstvena bila, bez straha da će biti prisiljen na ćutanje ili povinovanje.

Vaši pravni koncepti vlasništva, izražavanja, identiteta, kretanja i konteksta se ne odnose na nas. Svi se oni zasnivaju na materiji, a ovde nema materije.

Naši identiteti nemaju tela, te, za razliku od vas, ne možemo postići red fizičkom prisilom. Mi verujemo da će naša vlast izrasti iz etike, prosvećenog ličnog interesa i zajedničke dobiti. Naši identiteti se mogu prostirati preko mnogih vaših nadležnosti. Jedini zakon kojeg će prepoznati sve kulture koje nas sačinjavaju je Zlatno Pravilo. Nadamo se da ćemo na toj osnovi biti sposobni da izgradimo pojedinačna rešenja. Ali ne možemo prihvatiti rešenja koja vi pokušavate nametnuti.

U Sjedinjenim Državama ste danas doneli zakon, zakon o Reformi Telekomunikacija, koji odbacuje vaš sopstveni Ustav i vređa snove Džefersona, Vašingtona, Mila, Medisona, DeTokevila i Brandoa. Ti snovi se sada moraju ponovo roditi u nama.

Prestravljeni ste sopstvenom decom, pošto su ona urođena u svetu u kome ćete vi uvek biti doseljenici. Iz straha poveravate roditeljske obaveze birokratiji, jer ste prevelike kukavice da bi se sami suočili sa njima. U našem svetu, sva osećanja i izrazi ljudskosti, od unižavajućih do anđeoskih, su delovi nedeljive celine, globalne razmene bitova. Neodvojiv je vazduh koji guši od vazduha koji nosi naša krila.

U Kini, Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Singapuru, Italiji i Sjedinjenim Državama, vi pokušavate suzbiti virus slobode podižući osmatračnice na granicama Sajber-prostora. One će možda zadržati zarazu za kratko, ali neće vredeti u svetu koji će uskoro biti prekriven medijima sastavljenim od bitova.

Vaše sve izlišnije informatičke industrije se žele ovekovečiti predlaganjem zakona, u Americi i drugde, koji tvrde da poseduju sam govor u celom svetu. Ovi zakoni proglašavaju ideje još jednim industrijskim proizvodom, ništa naprednijim od sirovog gvožđa. U našem svetu, sve šta ljudski um stvori može se beskonačno i bez troškova reprodukovati i distribuirati. Globalnom transportu misli više nisu potrebne vaše fabrike da bi se ostvarivao.

Ove narastajuće neprijateljske i kolonijalne mere stavljaju nas u isti položaj sa nekadašnjim zaljubljenicima u slobodu i samoodređenje koji su morali odbaciti autoritet dalekih, neobaveštenih snaga. Moramo proglasiti naše virtualne nas imunim na vaš suverenitet, čak iako se i dalje pokoravamo vašoj vlasti nad našim telima. Raširićemo sebe po celoj planeti tako da niko ne može utamničiti naše misli.

Stvorićemo civilizaciju Uma u Sajber-sprostoru. Nek bude humanija i poštenija od sveta kog su vaše vlade prethodno stvorile.

Davos, Švajcarska

8. Februar 1996.

Ćutanje

2009-04-11T22:29:00.003+02:00

Mogu da ćutim danima, a ti ćeš i dalje znati da sam to ja.

Black Plastic

2009-03-11T23:13:00.001+01:00

Neprepričani događaji umiru u nama.

Sećanja

2009-03-04T00:20:00.002+01:00

Samo nove stvari su vredne doživljavanja. U nedostatku novog trošimo sećanja.
Nije istina da blede sa vremenom. Blede sa prisećanjem. Fotografija koja visi na zidu nikad ne može da dotakne kao ona pronađena u ormanu.

Rečnik

2009-01-30T23:29:00.003+01:00

Mali rečnik za bolje snalaženje u mom životu:
entuzijasta - čovek koji veruje u lepo ponašanje (u nedostatku hrabrosti da nešto promeni)
intern(a/et) fora - humor ljudi koji veruju u život na internetu
batli - reč bez značenja (čitaj: umetni je svuda gde zvuči dobro, npr E, baš si batli!)
hiperaktivni depresivac - ja, posle kafe u osam uveče

Virtualno čekanje

2008-12-22T18:09:00.001+01:00

Pri svakom solo sedenju u parku mi čekamo nekog. Nebitno znamo li ko je ta osoba niti da li ona zna da je čekana.

Melanholija

2008-12-21T23:11:00.001+01:00

Svetla semafora zamućena kišom na prozoru automobila.

Yellow Submarine

2008-11-21T00:10:00.003+01:00

Kad se malo razmisli, Yellow Submarine je verovatno najveselija pesma koja postoji.

Planetar

2008-10-25T18:29:00.001+02:00

Kad sam malo odrastao, odlučio sam da popišem i pobrojim sve crteže koji se mogu nacrtati Planetarom.
Toliko o lepoti, skrivenim značenjima i imaginaciji.

Poznanstva

2008-10-23T21:29:00.001+02:00

Svaki dan bezbroj ljudi prolazi pored nas. Koliko je potrebno da bi nekog smatrali poznanikom?

Učinila mu se poznatom, iako se ne seća odakle ni otkad. Ima par ideja, ali... Red je da se pozdravi, ali pošto ne zna kako da nastavi razgovor ograničio se na prostu uljudnost.
Neki momak joj se pozdravlja. Pogledala ga je, deluje joj poznato, mada... upoznala je dosta ljudi u poslednje vreme, nije sigurna u svakog pojedinačno. Možda ga je samo videla u prolazu. Nasmejala se i otpozdravila.

Sad se zvanično poznaju. Ili su se možda poznavali od ranije? Da li je to uopšte bitno...

Safe distance

2008-10-23T00:34:00.001+02:00

Things appear much funnier observed from distance. Directly exposed, we expect to find some sense, thereby being puzzled by it's absence.
That's why internet is a very silly place: never being actually near the event we are ever observing from safe distance.

Bazis

2008-10-17T19:18:00.002+02:00

Svakoj osobi izložim drugi deo sebe, tako da me niko ne poznaje u potpunosti a ja se nalazim svuda pomalo.
Rasut sam po bazisu mojih prijatelja.

(Wikipedia: basis)

Huk

2008-09-10T02:29:00.002+02:00

Kasno veče, kraj leta. Stolica na terasi, sveska u krilu, olovka u ruci. Grad pod nogama. Misao na papiru.

~ o ~

Grad ima svoj zvučni potpis, huk duboko povezan sa njegovim bićem.

Glavni problem je pretočiti osećanja i raspoloženja u reči. Koje reči će izazvati željeni efekat? Da li samo opisati scenu, kad ona nije sve, potreban je i moj pogled na nju. To je teško, lako se zapada u jeftinu psihologiju.
Podizanje cene... uvek se radi o tome. Mislim, uvek kada želiš da se izdigneš. Efekat je lako postići... teško je načiniti ga vrednim pamćenja.

Hiljade ljudi nesvesno ujedinjenih u stvaranje tkanja društva. Izdvaja se poneki glas, skrene pažnju na trenutak u nečijem životu, zamrzne ga. Jedan trenutak - jedan povik, ceo život isprepletan sa ostalim životima stremi tom trenutku... da bi se utopio nazad u tkanje.
Bezbroj takvih povika... huk.

~ o ~

...ja ostavljam tragove za sobom...

Adore

2008-09-01T03:04:00.002+02:00

Bilo je to nešto... sećam se... nešto opasno, osećala se oštrica. To mora da je dobro, samo do sad nisam naleteo na nešto odatle, evo sad je prilika. Ovo svakako potvrđuje moje utiske iz sećanja.
Tek nekoliko stvari mi je poznato, ostale su... neočekivane, čak razočaravajuće. Čekaj, ovaj album ima potencijala, moja sećanja začinjena skorijim iskustvima predviđaju da je ovo ono što tražim. Da li je?

Kako razumeti umetnikov svet... on je pre svega tvoj, umetnik je pogodio tvoje strune. Neke se pogađaju odmah, za neke treba vreme.

Svakim slušanjem je sve bolje: svet pun evokacija prastarih utisaka na kojima gradim impresije skorijeg vremena. Povezujem svoju ličnu prošlost sa svim onim što je to tad nekome značilo i što je meni moglo da znači... ja sam sad tamo, deset godina stariji, u ovom trenutku, u svojoj prošlosti.

Nespretnost izražavanja

2008-07-16T23:06:00.003+02:00

" Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!! "

Naleteo sam na ovu rečenicu i odmah mi je zasmetala. Zapitao sam se zašto.

Prvi razlog je redundancija: poslednjih par reči su potpuno suvišne - moglo se isto to reći mnogo elegantnije.
Druga dva su gramatičke prirode: nekonzistentnost lica i veliko slovo u sred rečenice. Čini se da je prepravljano, da je bila ideja da budu dve rečenice, ali nije pedantno završeno.
Takođe čak četiri uzvičnika: poruka možda i jeste za naglašavanje ali ton i ritam to nikako ne dozvoljavaju.

Nastavio sam da razmišljam o ljudima koji tako govore. To su najčešće devojke za koje ne mogu reći ništa loše, čiji su pogledi na svet u redu, možda malo naivni, ali i to je slatko (a pritom, ko kaže da moji nisu), ali imaju nesrećnu naviku da naglašavaju očigledno. To je taj osećaj kad tokom razgovora znaš šta će sagovornik reći, no on ima potrebu da ti sve to objasni do tančina, (pritom možda i nepismeno, kao, "to nije bitno za ono što hoću da kažem, ti uopšte ne slušaš šta govorim nego me 'vataš na gramatiku..."), i prinuđen si da sve slušaš s kraja na kraj da ga ne bi uvredio.

I onda o takvim ljudima mislim loše, iako u onome što govore nema lošeg. Da li sam ih nepravedno odbacio? Koji je to konkretan razlog koji ih kvalifikuje kao nepodobne? Nespretnost izražavanja? Da li je to dovoljno?

Lepota

2008-06-27T00:13:00.002+02:00

Zvučni zapis. Huk vetra, brum saobraćaja u daljini.
Prvi glas:
- Depresivna sam, osećam pritisak postojanja... Ne znam, sve mi je besmisleno...
Drugi glas:
- Slušaj Tool.
- Tool?
- Bend. Poslušaj ih.
- Hoće li mi pomoći? Hoću li se osećati bolje?
- Ne. Ali ćeš naći lepotu u svom bolu.

Ples grada

2008-05-14T03:03:00.002+02:00

Devojka u braon tonu, kožnim čizmama, teksas suknji, s ogromnim naočarima i sluškama u ušima, ne gleda nigde posebno, ovaj svet nije ono gde pripada, ona je bolja od ovoga.

Dečko, 16 godina, nosi opremu, ide sa treninga. Blago skrajnut iz svog društva, slaže se s njim ali oseća da mu ipak potpuno ne pripada.

Dve panzionerke, ulickane, ne daju godinama da preuzmu kontrolu, postižu upravo suprotno: ta frizura i ta šminka se NE nosi sa 70. Tiho došaptavaju jedna drugoj upravo otkrivene tajne snalaženja u ovom poludelom svetu - u njihovo vreme je sve bilo bolje i baš onako kako treba.

"Japi" u fensi farmerkama i još fensijoj majici, sa skupim naočarima i maloj gej torbicom preko ramena. Čačka mobilni telefon dok prelazi ulicu. Zašto tako uspešan čovek ide peške? Imidž čini čoveka...

Čovek od svojih 80 godina, do grla zakopčanog odela na vrelom majskom suncu, polako, dostojanstveno se penje uz ulicu u nameri da proveri svoj bankovni račun. Nikad se ne zna - možda mu je neko uplatio nešto, možda je stigla penzija, a ionako već dva dana nije proverio stanje niti išao do grada tim putem.

Dve šmizle u ružičastom, zategnutih strukova, izbačenih grudi, na visokim potpeticama, pričaju o poslednjoj žurci i kako je onaj tip baš krEtEn što joj se nije javio...

Studentkinja prava, s knjigom u ruci, ide s faksa. Upravo je slušala gomilu detalja o situacijama koje je nimalo ne zanimaju ali kojima je tako kul znati baratati... sve se to nalazi u njenim knjigama.

Blago neprilagođeni mladić, odskače svojim klasom nedefinisanim stilom, zagledan u daljinu Novog Beograda povremeno baci pogled na saputnike. I oni na njega, ali se on time ne opterećuje, njegovo je ono što je on uhvatio, ono što je upio od zračenja grada oko njega, i zahvalan je na tome.

Tautologija

2008-04-23T01:52:00.003+02:00

Razmišljam o nečemu. Rešim svoje misli zapisati, ko zna za šta je to dobro.

Raspišem se: ovako, onako, s ove strane, iz onog sledi, ako bi ovo,...
Preterah. Suviše je logično - nema ga potrebe zapisivati.
Da skratim. Sažmem razmišljanje u jednu rečenicu.
Rečenica je suviše logična.
Tautologija.

Paperje

2008-04-16T21:13:00.002+02:00

"Zdravo Milice!", javlja se ženski glas iza mene, "Srećan rođendan! Želim ti puno zdravlja, da budeš lepa i zaljubljena...", prestajem da slušam šta govori, pažnju mi obuhvata sâm glas. Gibak, baršunast, kao da, osim glatke, pastelne čistoće, koja mu ujedno daje lakoću toka i žensku čvrstinu, ima i paperje po obodu, dodatnu mekoću na dodir, poput uzdaha. Ne želim da se okrenem, ne želim da prekinem čaroliju, želim da potisnem reči, želim samo da slušam taj glas.
Dolazi autobus, ja se i dalje ne okrećem. Vetar odnosi paperje...

Dark Matter

2008-04-13T23:05:00.003+02:00

Rešavanje fizičkih problema dovodi do blaženog stanja uma. Ceo svet je nestao, ja sam nestao, pretvorio sam se u emanirajući entitet koji ispisuje red za redom, matematičke korake ka traženom rešenju. Rešenje se pojavljuje, savršeno se kristališe iz koridora matematičkih zakona i fizičkih pretpostavki, samo da bi se potraga nastavila. Novi problem, novo putovanje, novo rešenje.
Stvarnost obuhvaćena hamiltonijanom.
Savršenstvo.

Vreme

2008-04-08T21:30:00.001+02:00

Mi smo potrošači vremena. To je činjenica. Neko vreme potrošimo dobro, neko protraćimo. Ako ga potrošimo korisno, znamo šta smo s njim učinili, znamo kuda je otišlo, i u krajnjoj liniji drago nam je što smo ga potrošili, bila je to dobra investicija. Ali šta sa protraćenim vremenom?
Ne znamo kuda ide protraćeno vreme. Ako uvedemo analogiju sa ostalom robom koju trošimo, onda bi ono bilo, zapravo, smeće. Smeće odbacujemo i ne želimo više da znamo šta je s njim, samo da nam je što dalje od očiju.
Međutim, neki ljudi (kojima imamo da zahvalimo što nam ignorancija tako polazi za rukom) ga čiste iz našeg životnog prostora, prikupljaju ga i odlažu negde drugde. Možemo pretpostaviti da, kao i sva materija u prirodi, će nam se ono na kraju vratiti - reciklirati. Ponovo ćemo ga upotrebiti, što korisno, što ponovo pretvorivši ga u smeće.
Šta ako je tako i sa vremenom? Protraćemo vreme se povlači negde po ćoškovima kao prašina, vremenski vetar ga raznosi i vraća u glavni tok. Da bi smo ga ponovo potrošili.
Tako možemo zaključiti da traćenjem vremena mi sebi zapravo dodajemo novo vreme, dozvoljavamo da ga ponovo proživimo i možda bolje iskoristimo zanavek ga poslavši u "neponovljive trenutke", koji, očigledno, neće nikad više doći.
Štaviše, ako nam je ukupno vreme ograničeno, možda sada ne bi ni postojali, već bi smo ga sve potrošili, ali mi smo traćenjem, i time recikliranjem istog, produžili sebi vek trajanja.

Castrol

2008-04-05T02:35:00.002+02:00

Šta vam se može desiti u 2 noću, kada pijete kafu u 11 uveče, čitate o elementarnim česticama i pritom slušate doom metal.
Završio sam sa prvim poglavljem, kasno je, umoran sam, mogao bih da završim za danas, te odem da operem zube. Već naviknut na čitanje svega što mi se nalazi pred očima, dok perem zube gledam u cimerov gel za kosu, čitam sadržaj, i učini mi se da je jedan od sastojaka: hydrogenated castrol oil. "WTF?", izblenem se ja i pročitam ponovo: hydrogenated castor oil.
Dobro je, nije svet otišao dođavola.

Dobro

2008-03-23T19:28:00.001+01:00

Koliko naši postupci zavise od okolnosti, a koliko od inherentnih uzroka? Konkretno, biti lekar nije samo znati kako funkcioniše ljudsko telo, već je i znati procedure koje zavise od okolnosti: lekar će različito tretirati pacijente u mirnodopskim uslovima a različito u ratu.
Kuda ode čista nauka, radi nauke, radi znanja, zarad Dobra?
Uostalom, Platon je odavno mrtav...

Randomization

2008-02-27T00:56:00.004+01:00

Having your days welded into one another

Having your thoughts led to parallel realms

Having your life indulged in inconsistencies

Merely tinkles your cravings.

Golden Brown

2008-02-10T01:02:00.000+01:00

Music loops as I walk down the street... Golden Brown... Long forgotten dance, like the life I never knew...
I woke up in the middle of the conversation. Who is this person? Moment lasts while history unravels up to this very moment me unraveling my personal history. Now I remember, but I contribute to the conversation unpersonaly, somebody else has taken myself. I'm living stranger's life.
Music loops on...

Bečej noću

2008-01-21T16:32:00.000+01:00

Koliko god kevtao na sunce zimi, njegov uticaj na mene je nepobitan.
Šetao gradom u rano popodne sa suncem u očima. Toplo je. Najava proleća, leta, lepote. Radosti.
Melanholija.
Treba naći devojku iz nekog vojvođanskog grada, treba joj doći u posetu jednog sparnog dana u rano leto. Vojvođanski gradovi imaju tako poseban šmek...

Magla

2008-01-08T19:31:00.000+01:00

Neko mi reče danas kako je dobro što je konačno otoplilo. Meni je svejedno. Zima je, zar ne, i treba da bude hladno, treba da bude snega, ne da se topi svako malo pa da onda ljudi kukaju kako ne vole zimu jer se uvek stvori brčkavica.
Ma odkud znam šta treba.
Studenjak se puni ljudima, vraćaju se od svojih porodica u veliki grad. U svoj život.
Prosto je neverovatno kako muzika ponekad odgovara raspoloženju. ( Porcupine Tree: Waiting (Phase One); Waiting (Phase Two) ) Ili je možda raspoloženje izazvano muzikom? Kokoška ili jaje? Sinergija.
Magla.
Ljudi. Istopljeni sneg, brčkavica, voda, led. Pas sa povređenom nogom. Njegov zdrav brat.
Magla.